Aloe Vera – Kraljica lekovitih biljaka

Aloe Vera biljka je od davnina poznata kao eliksir dugovečnosti, poseduje veliku hranljivu vrednost i izuzetno jaka lekovita svojstva. Upravo zbog toga je i dobila naziv „kraljica lekovitih biljaka“.

U svetu je poznata pod nazivom Aloe Vera Barbadensis Miler. Ovo ime je dobila po botaničaru Mileru koji je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio je u registar lekovitog bilja.

Sama reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva „aloeh“, sirijskog „alwai“ i hebrejskog „halal“, što u prevodu znači izuzetno gorka materija. A to ukazuje na izuzetno gorku tečnost, mleko, u stvari sok, koji sadrži ova biljka, a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva, odnosno kore.

Komercijalni naziv Aloe Vere ja latinskog porekla i znači „Prava Aloa“. Žuti „lekoviti“ sok su primenjivali još u 4. veku pre naše ere. Aloe Vera je i hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kad je ćelija zdrava, ona je otporna i sposobna da vrši sve funkcije koje mora. Biljka je zarad vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima, mineralnih materija da bi osigurala opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost Aloe Vere se nalazi u komponentama koje imaju različite i extra energetske vrednosti.

Aloe Vera pripada porodici ljiljana i u svetu je poznato više od 250 vrsta, od kojih svega četri imaju lekovito dejstvo. Listovi biljke se seku i presuju. Pri tome se cedi sok koji se stabilizuje papajom, veoma je hranljiv i veoma lekovit, pošto sadrži više od 200 aktivnih sastojaka Aloe Vere koje su potrebne za svakodnevno funkcionisanje ćelije.

Biljka Aloe Vera ima prirodno stanište na područijima sa toplom i suvom klimom (najbolja su tamo gde je prosečna temperatura iznad 22 C, a to je područije Meksika, Kariba. Od biljke se veoma mnogo koristi gel ili bolje reći želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista.

Aloe Vera karakteristike i opis

Poznato je oko 300 podvrsta Aloe, od kojih samo nekoliko poseduje lekovita svojstva, ali se kao pravi istinski eliksir koristi samo Aloe Vera ili Aloe Barbadensis Miller. Aloe Vera ili prava aloja je upravo ona koja je najlekovitija od svih iz svog roda.

Botaničar Miller je ovu biljku pronašao na ostvu Barbados i klasifikao je pod imenom Aloe Barbadensis Miller.

Na našem području se najčešće sreće Aloe Arborescens, jedna od lekovitih vrsta Aloe. U našem narodu postoji samo nekoliko recepata za spravljanje lekovitog napitka od ove Aloe i koriste se u borbi protiv raka. Međutim, zbog mlevenja celog lista i potapanja u alkohol (vino ili blažu rakiju) sa ciljem očuvanja, napitak ne daje željene rezultate, budući da alkohol uništava veliki broj lekovitih sastojaka ove biljke.

Aloe Barbadensis Miller, ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na ružu izraslu iz zemlje. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cveća. Aloe Vera spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko – toliko podseća na cvet istočnog ljiljana.

Potpuno razvijena biljka je u proseku visoka od 75-120 cm i ima 12-15 listova. Listovi su široki, na najširem delu su 10-13 cm, a uobičajena težina u potpunoj zrelosti je 0,7-1,5 kg. Na dimenzije listova utiče više parametara kao što su vrsta (kvalitet) tla, vremenske prilike, kao i drugi spoljašnji faktori.

Na plantažama južnog Teksasa, na području doline reke Rio Grande, sadnice Aloe Vere se sade u redove udaljene 60-70 cm jedan od drugog, a međusobna udaljenost biljaka je 40-50 cm. Postupak sađenja se obavlja preko „klinaca“ ili „lutaka“, naime, tako se nazivaju delovi koji izrastaju oko „biljke-majke“. Ovi „klinci“ se presađuju kada dostignu visinu od 30-40 cm. Navedeni razmaci među biljkama omogućavaju modernu motorizovanu obradu (traktorima) i „berbu“ , odnosno skupljanje listova i blagovremen transport kamionima.

Aloe Vera sastav

Kod lista Aloe Vere razlikujemo agense i sastavne delove spoljašnjeg dela lista i gel iz unutrašnjosti biljke. Zahvajujući rezultatima najnovijih istraživanja, kompanija Forever Living Products fizičkim putem izdvaja izvanredan lekoviti gel iz unutrašnjeg dela biljke, skidajući spoljašnji zaštitni sloj lista (koji se koristi kao jedino đubrivo na plantažama Aloe Vere). Osnovu proizvoda FLP-a dakle čini čisti gel, koji ne sadrži aloin kao ni ekstrate aloina. Aloe Vera gel sadrži preko 200 korisnih supstanci.

VITAMINI – Aloe Vera sadrži mnoštvo vitamina, iako ne sadrži D vitamin sadrži veoma bitne antioksidante vitamine A, C i E. Vitamine B grupe (tiamin, riboflavin, holing, folna kiselina).

OLIGOELEMENTI i MINERALI – Sok Aloe Vere sadrži: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar, cink, hrom i gvožđe. Magnezijum laktat inhibira histidin dekarboksilazu i onemogućuje formiranje histamina od amino kiseline histidin (Shelton, 1991.) Histamin se oslobađa kod alergijskih reakcija i izaziva intenzivan svrab i bol. Antialergijsko dejstvo Aloe Vere se objašnjava prevencijom formiranja histamina.

ENZIMI – Kada se primeni oralno (popije), Aloe Vera svojim biohemijskim katalizatorima, kao što su amilaze i lipase, potpomaže proces varenja razlažući mast i šećere. Aloe Vera ima svojstvo da čisti creva od štetnih sastojaka i da normalizuje funkcije našeg aparata za varenje. Zanimljivo je da enzimi iz Aloe Vere uništavaju i bakterije u organizmu. Jedan važan enzim – karboksipeptidaza, deaktivira bradikinaze i deluje antiupalno, sprečava vazodilataciju (proširenje krvnih sudova) na mestu upale, čime istovremeno smanjuje bol. Giberelin deluje anti-zapaljenski i anti-edematozno kod svih upala u organizmu. Zapaženo je njegovo dejstvo kod npr. upale zglobova. Nasuprot veštačkim lekovima koji imaju isti efekat, giberelin stimuliše sintezu protein i DNK-RNK sistem u ćelijama, smanjujući edeme. Dejstvo ne izostaje kod dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

ŠEĆERI – Aloe Vera sadrži kako monosaharide, tako i polisaharide. Najvažniji su dugi lanci polisaharida, koji sadrže glukozu i manozu. Polisaharidi, posle oralnog uzimanja, prelaze kompletni u ćelije zahvaljujući celularnoj apsorciji – pinocitozi, što govori u prilog poznatom antidijabetičnom dejstvu Aloe Vera gela. Za razliku od drugih šećera koji se moraju razložiti pre resorpcije, polisaharidi se apsorbuju celi i pojavljuju u krvi nepromenjeni. Tamo se ponašaju kao imonomodulatori – sposobni da zaustave ili pokrenu imuno reakciju. Za galaktomanane (šećeri dugog lanca dobijeni iz Aloe Vere) se pokazalo da imaju široki spektar stimulativnog dejstva na imuni sistem i zaštitni efekat unutar ljudskog tela. Medicinski je dokazano da jedan polimanozni šećer, Carisin, ima antivirusno dejstvo, što je izuzetna činjenica jer ne postoji lek koji može da zaustavi viruse. Carisin trajno uništava proteinski omotač virusa – SIDE, koji tada ne može da napadne T4 ćelije u organizmu i dovede do bolesti koje se svi bojimo.

ANTRAKINONI – Gorka Aloe Vera sadrži slobodne antrakinone i njihove derivate: Barbaloin 10 (I’4’-anhidroglukozil-aloe-emodin-9-antron; Izobarbaloin, Antron-G-glukozide i hormone). U većoj količini ove supstance imaju snažan laksantni efekat, ali kada se u manjoj količini pojave da pomognu resorpciju iz creva, imaju potencijalno antimikrobno svojstvo i poseduju snažno analgetičko dejstvo. Lokalno mogu upiti ultravioletno zračenje, inhibirati aktivnost tyronase, smanjiti formiranje melanina ili bilo koju tendenciju hiperpigmentacije.

LIGNINI – su inertne supstance koje omogućavaju Aloe Veri da prodre duboko u kožu noseći sve ostale aktivne supstance sa sobom. Naime, Aloe Vera ima izuzetnu sposobnost upijanja, prodire do sedmog nivoa kože, noseći sve aktivne supstance sa sobom čime neguje sve slojeve kože, a ne samo površinu.

SAPONINI – Ove supstance predstavljaju „čistače“ sa antiseptičnim svojstvima. Pomažu ostalim supstancama u navedenim dejstvima i deluju kao izuzetan prirodni čistač organizma.

BILjNI STEROLI – U sastavu Aloe Vere uključuju Campesterol, beta-Sitesterol i Lupeol. Njihova osnovna funkcija je smanjenje upalnih procesa u organizmu.

SALICILNA KISELINA – Slična supstanca aspirinu koja poseduje anti-zapaljenska i antibakterijska svojstva. Dejstvom protiv bolova i povišene temperature znatno pomaže organizmu. Salicilna kiselina omogućava i uklanjanje nekrotičnog tkiva iz rane.

AMINO KISELINE – su temeljni proteini i neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Gel Aloe Vera obezbeđuje 20 do 22 neesencijalnih amino kiselina potrebnih organizmu. Aloe Vera obezbeđuje i 7 od 8 esencijalnih amino kiselina, koje ljudski organizam ne može da proizvede, već se moraju uneti ishranom.

Aloe Vera dejstvo

Podstiče varenje, neutralizije povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalih sibiotičkih bakterija, uništava gljivice, normalizuje PH vrednost, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranljivih materija.

JETRA-ŽUČ – Aloe Vera poboljšava rad jetre, detoksifikuje i regeneriše, preporučuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuči, ciroze, akutnog i hroničnog hepatita i masne jetre.

ŠEĆERNA BOLEST – Aloe Vera reguliše i snižava nivo šećera u krvi, smanjuje oscilacije šećera (posebo važno kod bolesnika na insulinu).

SRCE i KRVOTOK – Aloe Vera jača srčani mišić, snižava nivo holesterola u krvi, kao i krvni pritisak, ujedno smanjuje i učestalost napada angine pektoris.

BOLESTI IMUNOG SISTEMA (tumor, rak, sida) – Aloe Vera sadrži faktore koji uništavaju tumore (alfa faktor blokira dotok krvi u mozak u rastući tumor). Podstiče imuni sistem da se brani od bolesti, kao dopunska terapija je dobra. Smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije.

ALERGIJE-ASTMA – Aloe Vera ublažava simptome astme i raznih alergija.

MOKRAĆNI PUTEVI- PROSTATA – Aloe Vera ublažava akutne i hronične upalne procese. Deluje na bakterije koje su otporne na antibiotike.

DISAJNI ORGANI – Aloe Vera pomaže kod akutnih hroničnih upala (sinusa, ždrela, glasnih žica, pluća).

ZGLOBOVI – Bolovi u zglobovima, reuma, ostoporoza, smanjuje upale, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišića. Deluje kod uganuća, nategnuća, upala tetiva, modrica.

NERVI SISTEM– Aloe Vera pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje, u kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje i kod ostoporoze.

BOLESTI OČIJU – Aloe Vera u vidu kapi za oči upotrebljavaju se kod upala očne sluznice (konjuktivitisa, mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upala rožnjače), herpes simpleksa…

NEGA KOŽE i KOŽNE BOLESTI – Aloe Vera izvrsno vlaži kožu i prodire do najdubljeg dermalnog spoja, podmlađuje kožu jer povećava stvaranje fibroplasta osam puta brže nego što je to normalno i na taj način ubrzava zarastanje rana. Veoma je dobro za suvu kožu, osetljivu i oštećenu, ublažava i otklanja staračke pege na rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku kreme, delotvorna je kod psorijaze i mnogih drugih bolesti kože i šire, upravo zato je i dobila već navedeno ime.

Aloe Vera kroz vekove

Aloe Vera je prava medicinska riznica o čijim su se lekovitim moćima prenosila iskustva vekovima, s kolena na koleno. Ova čudotvorna biljka se spominje još u Starom zavetu 6000 godina pre Hrista. Recepture sa Aloe Verom pronađene su i na mesopotamskim glinenim tablicama 2200. godine p.n.e. koje su nađene u gradu Nipuru. Pisani opis lekovitih svojstava Aloe Vere je pronađen u starom Egiptu između kolena jedne mumije na papirusu iz 1550. godine p.n.e. Ova biljka je preneta u Aziju 400. godina p.n.e.

Grčki lekar Celsius je Aloe Veru uveo u zapadnu medicine 50. godina p.n.e. Zapisi koji potiču iz ovih vremena spominju Aloe Veru kao svestranu „čudesnu biljku“. Kao kraljevsku i svetu biljku poštovali su je i sa velikim uspehom koristili faraoni, Indijanci, Kinezi, Japanci, ajurveda lekari, kao i mnogi narodi i plemena, zatim Indira Gandi, Napoleon, Aleksandar Veliki, Kristofer Kolumbo, Hipokrat i druge poznate ličnosti u istoriji.

Prvi detaljan opis ove biljke dao je čuveni Dioscorides u periodu od 41. do 68. godine naše ere. Tada je pisao o ovoj biljci da donosi miran san, da čisti stomak, da leči opekotine, genitalne upale, sluzokožu, da je dobra za lečenje šuge, hemoroida, modrica, da zaustavlja opadanje kose, bolove u usnoj duplji, kao i krvarenje kod rana, da leči anginu, bolesti oka i usne duplje.

Plinije Stariji (od 23-79 godine n.e.), rimski doktor, potvrdio je Dioskoridosove zaključke i utvrdio da Aloe Vera leči rane od lepre. Aloe Vera kasnije, oko 200. godine n.e. postaje vrlo značajna u medicini Starog Rima. Koristili su je doktori kao što su Galen, Antyllus, Aretaces, kao i mnogi drugi zapadnoevropski doktori.

Prema dostupnim podacima, Aloe Vera počinje da se koristi u Kini negde između 700. i 800. godine n.e., naročito za lečenje oboljenja kože, upale sinusa, groznice i grčeva kod dece.

Oko 900. godine n.e. arapski filozof, inžinjer i doktor AL-Kindi tvrdi da je Aloe Vera vrlo efikasna u lečenju inflamatornih tegoba, čira na oku, melanholije i drugih medicinskih problema, kao i da se u Iranu koristila kao purgativ, a u Egiptu za čišćenje digestivnog trakta i za detoksikaciju celog organizma.

Između 10. i 13. veka biljka Aloe Vera je opšte prihvaćeno sredstvo za lečenje širom Evrope.

Od 13. do 15. veka Aloe Vera ulazi i u Englesku medicinu i koristi se kao purgativ, za lečenje spoljnih rana i bolesti. Španski konkviskadori i misionari donose Aloe Veru u Novi svet u 15. i 16. veku. Sađena je oko katoličkih misija, a misionari i domorci su je široko primenjivali kao univerzalno sredstvo za lečenje, na Karipskim ostrvima, u Centralnoj i Južnoj Americi.

Godine 1720. naučnik Carl Von Linne po prvi put je upotrebio naziv Aloe Vera za ovu biljku, koja je danas poznata kao Aloe Barbadensis Miller (po botaničaru Milleru). Do 19. veka je objavljeno na stotine radova gde doktori i laici širom sveta opisuju mnogobrojna lekovita svojstva Aloe Vere. U Americi je 1820. godine zvanično prihvaćena kao purgativ i kao sredstvo za zaštitu kože.

Na Floridi je 1912. godine osnovana prva komercijalna plantaža Aloe Vere. Aloe Vera se koristi za lečenje rana izazvanih radijacijom, kao i za lečenje čireva na koži, opekotina, dermatitis i drugih povreda bolesti kože.

Hipokrat je pisao o ovoj biljci kako leči tumor, stimuliše rast kose, leči dizenteriju i pomaže kod stomačnih tegoba.
Paracelsus – Zlatne kapi iz Aloe Vere leče trovanje krvi i opekotine.
Avicenna – Aloe Vera je sredstvo za lečenje rana, protivotrov, eliksir života.
Glavni hirurg Napoleona je ovom biljkom lečio povrede ranjenicima.
Iz antičkih vremena na vazama Egipta se dobro vide crteži koji prikazuju Aloe Veru.
Faraoni su verovali u moć ove biljke kao eliksira za dug život.
Kleopatra je bila veoma zahvalna ovoj biljci, jer je njena lepota i neodoljivo zračenje iz oka poticalo od Aloe Vera gela. Oko piramida i duž puteva bila je sađena ova biljka.
U Novom zavetu (Jevandjelje po Jovanu, glava 19. stih 39 i 40) piše da se u telo Isusa Hrista namazali balzamom od Aloe Vere i mirte (oko 100 litara).
Atharva – veda i Ajurveda lekari su ovu biljku najviše držali u tajnosti.
Kod Indijanaca ova biljka spada među 16 najcenjenijih svetih biljaka. Jivari su nazivali ovu biljku „nebeski lek“. Naima Indijanci su je koristili kod raznih povreda i rana, ujeda zmije, glavobolje.
Maja devojke su mazale lice sokom od Aloe Vere, da bi bile lepše.
Za kineskog cara, trnje ove biljke je predstavljalo „nokte Božijeg carstva“. Kineski lekari su trnje koristili za akupunkturu.
Japanci su ovu biljku nazivali „kraljevskom biljkom“. Samuraji su mazali telo Aloe Verom pre početka svakog obračuna, da bi bili neranjivi.
Kod Grka, biljka Aloe Vera simbolizuje lepotu, strpljenje, sreću i zdravlje.
Aleksandar Veliki je 330. godine pre Hrista u Palestini zadobio po život opasnu ranu od strele, koja se zagnojila. Jedan pop je sa biljkom Aloe Verom izlečio vrlo brzo ranu. Iz tog razloga su kasnije Aristotel i Aleksandar Veliki odlučili da osvoje ostrvo Sokotra „u Indijskom okeanu“ gde je ova biljka najviše uspevala.
Cristofer Columbo – postoje četiri biljke koje su u životu neophodne čoveku: pšenica, grozđe, maslina i Aloe Vera. Prva hrani, druga usrećuje srce, treća uspostavlja harmoniju, a četvrta leči. Nikad nije kretao na put bez Aloe Vere.
Francois – Vinsent Raspali (francuski hemičar, Carpentras 1794 – 1878): već 20 godina lečim svoje pacijente Aloe Verom i mogu da konstatujem da su mnoge bolesti nestale pred mojim očima. U pismu je napisao: Voleli biste da živite dugo kao Noe? Koristite Aloe Veru!
Mahathma Gandhi (pismo Rolandu Romainu-u): „Pitaš me o tajni te snage koja me je držala za vreme dugotrajnih postova? Moja snažna vera u Boga, jednostavan život i biljka Aloe Vere koju sam upoznao krajem XIX veka kad sam bio u Africi“.
Današnja kineska medicina koristi Aloe Vera gel za lečenje arterioskleroze.
Godine 1969., astronauti koji su sleteli na Mesec, nosili su sa sobom u svemirskom brodu i kremu od biljke Aloe Vera.

Prvi rad savremene medicine o Aloe Vera objavio je u Americi Dr. C. E. Collins 1934. godine. On opisuje primenu ove biljke, tj. njenog lista, u lečenju radijacijskog dermatitis na čelu jedne tridesetjednogodišnje žene. Aloe Vera je izlečila dermatitis za otprilike 3 meseca, koži je vratila normalan izgled i boju, bez tragova i ožiljaka. Collins i njegov sin su Aloe Veru primenili na 50 pacijenata koji su imali rane prouzrokovane radijacijom, opekotine, čireve i dermatitis. Svi pacijenti su uspešno izlečeni.

Od 1936. do 1939. godine u iste svrhe Aloe Veru koriste Dr Carrol S. Wright (Philadelphia), Dr Adolf B. Loveman (Louisville), Dr Archi Fine (Cincinnati), Dr Samuel Brown (Cincinnati) i Dr Frederick B. Mandeville (Richmond). Svi daju nalaze da Aloe Vera leči opekotine od radijacije, čireve i dermatitis.
Između 1940. i 1941. godine T. Rowe, B. K. Lovell i Lloyd M. Parks su zaključili da Aloe Vera leči opekotine mnogo brže od bilo kog poznatog leka. Ispitivanjem sastava ove biljke otkrili su manozu u testiranim uzorcima.
Doktor V. P. Filatov iz Rusije je 1945. godine otkrio da je Aloe Vera izuzetno efikasna u lečenju kožnih bolesti koje izazivaju paraziti, kao i kod raznih vrsta plućnih oboljenja.
R. Y. Gottschall je 1950. godine dokazao da Aloe Vera leči tuberkulozu, tj. ubija Tubercle Bacilli.
Od 1956. do 1957. godine, N. Nordvinov i B. Rostotsky iz Rusije su utvrdili da Aloe Vera štiti kožu od radijacijskih opekotina, značajno poboljšava teksturu kože, eliminiše sušenje kože, svrab, ekcem, psorijazu, neurodermatitis i druga oboljenja kože, uključujuci i rak kože.
U isto vreme su S. Levenson i K. Somova iz Rusije koristili Aloe Veru za lečenje paradentoze i periodontalnih oboljenja. Kod 150 pacijenata je ubrizgan ekstrat Aloe Vere u ležište svakog obolelog zuba. U potpunosti je došlo do izlečenja kod većine, ako ne i kod svih pacijenata. Ispitivanje zaključuje da je Aloe Vera biostimulator.
Food and Drug Administration (FDA) je 1959. godine zvanično potvrdila da krema od Aloe Vere regeneriše ćelije kože, uklanja ožiljke i pomaže regeneraciju prirodne boje kože i to bez toksičnog dejstva.
Julian J. Blitz, James W. Smith i Jack R. Gerard su 1963. godine koristili Aloe Veru u lečenju 18 pacijenata obolelih od čira na želucu. Svi pacijenti su pre bili lečeni dugotrajnom konvencionalnom terapijom, sa malim ili nikakvim rezultatima. Svakom pacijentu je davana svakodnevno Aloe Vera emulzija oralno. Nalazi govore da je 17 od 18 pacijenata u potpunosti izlečeno od ove bolesti. Osamnaesti pacijent je napustio lečenje posle primljene prve doze Aloe Vere.
Dr Eugen Zimmerman je 1969. godine prikazao obimnu studiju o primeni Aloe Vere u stomatologiji i njenoj sposobnosti da ubija ili kontroliše različite mikroorganizme uključujući: Staphylococcus Aureus, Streptococcus Viridaus, Candida Albicans, Corynebacterium Xerosis … Istraživanje zaključuje da Aloe Vera ima snažno anti-inflamatorno dejstvo i da uništava širok spektar mikroorganizama.
Godine 1973. u Kairu, u Egiptu, doktori M. El Zawahry, M. Rashad Hegazy i M. Helal, koriste Aloe Veru za uspešno i izrazito efikasno izlečenje sledećih kožnih bolesti: seborrhea, acne, alopecia i opadanje kose.
Godine 1975. Robert B. Northway iznosi da biljka deluje na prstenasti lišaj, kožne alergije, abces, pege, gljivične infekcije, dermatitis, oderotine, ciste, kod životinja.
Dr G. R. Waller sa Univerziteta države Oklahoma (US) objavljuje 1978. godine da Aloe Vera sadrži širok spektar slobodnih amino kiselina, polisaharida i total saharida, sterola (uglavnom B-sitosterol), kao i lupeol. B-sitosterol ima snažno antiinflamatorno dejstvo, kao i protiv holesterola. Lupeol ima snažno analgetsko i antibakterijsko dejstvo.
Godine 1980. Dr Bill Wolfe dokazuje da Aloe Vera brzo oslobađa od bola, potištenosti, razdražljivosti, nadutosti i da je vrlo efikasna u lečenju herpesa.
Iste godine John Heggars iz Chicago Burn Center pokazuje sposobnost Aloe Vere da leči opekotine trećeg stepena i promrzline šest puta brže od priznatog savremenog medicinskog lečenja. Istraživanje zaključuje da su efekti izlečenja postignuti zahvaljujući steroidima i salicilnoj kiselini. Aloe Vera takođe uklanja ožiljke, vraća normalnu boju koži i omogućava ponovni rast kose na spaljenoj površini. Takođe se kaže da Aloe Vera ima mnogo jače dejstvo u sprečavanju ili kontrolisanju infekcija od Silver Sulfadiazina.
Godine 1985. Dr Bill Mc Analy izdvojio je polisaharid Carrysin, koji sadrži molekul Acemannan koji je antivirusnog dejstva. Carrysin povećava imunitet, a proteinski omotač virusa SIDE trajno uništava, pa tako ne može da napadne T4 celije (1987 “Clinical Research”). FDA je dozvolio Carryngton laboratoriji da u tu svrhu može ispitivati dejstvo Aloe Vere na ljudima.
Godine 1989. ispitivanja iz Okinave (Japan), potvrđuju da Aloe Vera sadrži najmanje tri antitumorna sastojka – emodin, manoza i lecitin, kao i da kontroliše razvoj karcinoma pluća, da daje pozitivne rezultate u lečenju leukemije i sarkoma i da sprečava razvoj tumora.
IASC je potvrdio 1994. godine da većina kozmetičkih preparata koji se deklarišu da sadrže Aloe Veru, ne sadrži više od 2% Aloe Vere. Većina stručnjaka se slaže da je neophodno da kozmetički proizvod sadrži najmanje 25-40% Aloe Vere, da bi preparat imao u tom smislu željeno dejstvo.

Do danas, mnogi naučnici i doktori ispitivali su dejstvo Aloe Vere, kako eksperimentalno na životinjama, tako i primenom u lečenju ljudi. Rezultati do kojih su došli su zadivljujući i ohrabrujući, budući da ova biljka pomaže i kod najtežih, često neizlečivih bolesti.

Aloe Vera danas

Čitav svet danas zna za Aloe Veru zbog njenog prisustva u mnogim popularnim kozmetičkim proizvodima. Iako Aloe Vera nije medicinski ustanovljen terapeutski preparat, postoje brojni izveštaji moći Aloe Vere u lečenju raznih bolesti. U današnje doba je na svih pet kontinenata sa pravom stekla ime čudotvorne biljke. Amerikanci i Rusi je cene jer neutrališe posledice štetnog zračenja i zbog toga je kao preventivu koriste na mnogim klinikama kao dopunu RTG terapije zračenjem. Stručnjaci koji se bave istraživanjem nazivaju je doktorom 21. veka jer je dokazano njeno izvanredno lekovito delovanje kod ozbiljnih i teško izlečivih bolesti.

Aloe Vera raste u državama Južne, Istočne i Zapadne Afrike, zemljama koje se graniče sa Sredozemnim i Crvenim morem, kao u Indiji, ostrvima u Indijskom Okeanu i Kini, a u istim ovim zemljama je i uzgajaju. Osim navedenih teritorija, Aloe Vera raste i na ostrvima Karipskog mora, npr. Dominikanskoj republici, Arubi, Barbadosu i dalje u Severnoj Americi u Teksasu, Kaliforniji, Arizoni i Meksiku.

Danas se Aloe Vera može naći na Havajima, kao i Južnoj i Srednjoj Americi. Aloe Vera uspeva i u najtoplijem tropskom pojasu, ali ne opstaje na područjima gde vladaju niske temperature (ispod 0 stepeni C) u toku dužeg vremenskog perioda.

Na španskom Aloe Vera se naziva Savila, na sanskritu Chrita-Kumari, kineskom Lu-Hui, portugalskom Erva Barbadosa, u Indiji je poznata kao Musabbar, u Jamajci Single Bingle, japanski naziv je Isha-Irasu (znači lekar nije potreban), na vijetnamskom Lo Hoi, malezijskom Lydia Byah (tetkin jezik ili krokodilski jezik), a na grčkom, latinskom, italijanskom, nemačkom, ruskom, francuskom i havajskom Aloe.

Aloe Vera u terapiji i preventivi kancera

UV zračenje, brojni biološki i hemijski agensi sa dokazanim kancerogenim svojstvima (razni virusi, nikotin, kofein, pesticidi, konzervansi, slobodni radikali …), mogući su uzročnici promena u genetskom zapisu ili aktivnosti pojedinih gena što ima za posledicu ulazak normalne ćelije u proces maligne transformacije. Ovim započinje nekontrolisana deoba iz jedne mutirane ćelije. U tom procesu geneze definitivno postoje nivoi na kojima imuni sistem poznaje tumorsku ćeliju i razlikuje je od normalne. Na žalost, u najvećem broju slučajeva antitumorski odgovor je nezadovoljno efikasan, a tumori su razvili brojne načine da pokrenuti imuni odgovor izbegnu.

Težište naučnih istraživanja, niz godina unazad, jeste ispitivanje mogućnosti manipulacija na nivou imunog odgovora i pronalaženje agenasa koji bi ga osnažili i omogućili organizmu da se sopstvenim snagama odbrani od kancera.

U tom kontekstu ispitivana su i moguća delovanja Aloe Vere na rast i razvoj kancera, a dobijeni rezultati su impozantni. Postoje jasni naučni dokazi da u in vitro uslovima Aloe Vera suprimira rast tumorskih ćelija, stimuliše imuni odgovor, pojačava nekrozu tumorskog tkiva i podstiče rast zdravih ćelija o čemu govore brojne publikacije. Drugi nivo ispitivanja – ispitivanje delovanja Aloe Vere u in vivo sistemu na kancerima životinja takođe su bili impresivni.

Na žalost, u zapadnoj medicini ne postoje zvanični podaci o efektima delovanja ovog agensa na humane tumore, postoje i vrlo su brojna iskustva ljudi koji su samoinicijativnom upotrebom Aloe Vere uspevali da pomognu sebi u situacijama kada u zvaničnoj medicini za njih nije bilo pomoći.

Analizom sastava Aloe Vere dobijeni su podaci o postojanju velikog broja komponenata uglavnom ugljenohidratnih (polisaharidi/oligosaharidi) sa imunomodulatornim svojstvom. Efikasnost pojedinih dokazana je već na intracelularnom nivou, gde putem modulacije aktivnosti određenih transkripcionih faktora NF-kB utiče na ekspresiju pojedinih gena čiji su produkti ključni medijatori u realizaciji nespecifičnog tako i u realizaciji specifičnog imunog odgovora. Aktivacija pomenutih ćelija rezultira produkcijom niza citokina (interleukin 1, tumornekrozis factor, interferon…), što ima za posledicu aktivaciju T ćelija i kompletno osnaživanje pokrenutog imunskog odgovora.

U slučajevima kada su zračenje i hemoterapija neophodni, Aloe Vera pomaže tako što minimalizuje oštećenje zdravih ćelija tkiva, što je nužna posledica pomenutih tretmana. Obzirom da u tom procesu naročito stradaju ćelije imunog sistema koje su od suštinskog značaja za oporavak, Aloe Vera će pomoći organizmu, kako u borbi protiv ćelija kancera, tako i u sprečavanju oštećenja zdravih ćelija nastalih usled primenjenog tretmana.

Imajući u vidu imunostimulativno dejstvo Aloe Vere, a posmatrano i u kontekstu svih njenih vrsta već ranije pobrojanih karakteristika, smatra se veoma svrsishodnom njena upotreba u prevenciji kancera. Obzirom da je okidač maligne transformacije kojoj podleže normalna ćelija, promena na nivou pojedinih gena, uzrokovana delovanjem nekih virusa, kao i niza kancerogenih agenasa kojima naše okruženje obiluje, u sklopu jednog zdravog načina života upotreba Aloe Vere pomogla bi nam da minimalizujemo njihove štetne efekte.

U tom smislu je značajno pomenuti njena sledeća dejstva: imunostimulativno, antioksidaciono, antivirusno, detoksikaciono i UV zaštitno dejstvo.

Poslednja reč nauke o delovanju biljke Aloe Vera

Nauka se poslednjih godina veoma angažovala u pokušaju da rasvetli neke od mehanizama delovanja ove biljke, odnosno njenih pojedinih komponenata, a o tome govore brojne publikacije u različitim medicinskim časopisima. Zainteresovanost imunologa i onkologa vezana je za zaista brilijantne rezultate istraživanja u domenu imunomodulatornog, antitumorskog i antialergijskog delovanja pojedinih komponenata.

Pregled podataka do kojih su došli istraživački timovi u laboratorijama širom sveta mogu se, u pojednostavljenoj formi, prezentovati na sledeći način:

Rezultati istraživanja vezani za imunostimulativne komponente:

ACEMANAN – polisaharidna komponenta od ranije poznata po svojstvu da aktivira ćelije čija je uloga veoma važna u realizaciji nespecifičnog imunog odgovora; povećava sposobnost pomenutih ćelija da uništavaju bakterije i gljivice i do 98% (Stuart RW et al., feb 1997); najnovija istraživanja pokazuju da pomenuti molekul podstiče sazrevanje dendritičnih ćelija koje se nalaze u limfnim čvorovima i ključne su za aktivaciju T limfocita (Lee JK et al., jul, 2001). Ako se zna da pomenute ćelije u nezreloj formi ne samo što ne mogu da aktiviraju T limfocite već ih, ne retko, uvode u stanje nerekreativnosti, postaje sasvim izvesno da je prisustvo acemanona u našem organizmu i njegov kontakt sa pojedinim ćelijama našeg imunog sistema jeste višestruko koristan događaj kada je u pitanju naša sposobnost da se branimo od različitih infekcija.

ALOERIDE – nedavno izolovani polisaharid – pokazao se kao najpotentniji do sada poznati activator makrofaga – ćelija čija je uloga presudna u prvoj liniji odbrane; iako se u gelu nalazi u vrlo malom procentu (0.015%), smatra se da najznačajniji udeo u imunostimulaciji uzrokovanoj delovanjem gela ima upravo ova komponenta, a njena efikasnost je vezana za specifican mehanizam njenog delovanja unutar ćelije (Pugh N. et al., Feb 2001).

Rezultati istraživanja vezani za komponente sa antikancerogenim dejstvom

ALOE-EMODIN – molekul male molekulske mase, pripada grupi antrakinona; vrlo uspešno uništava neuroektodermalne tumore i tumore creva terajući tumorske ćelije u samoubilačku akciju indukcijom programirane ćelijske smrti, a da pritom ne remeti rast i deobu normalnih ćelija; selektivno delovanje ove komponente se vezuje za način njenog unosa u ćeliju; smatra se lekom budućnosti kada je kancer u pitanju (Pecere T. et al., Jun 2000; Lee HZ et al., Nov 2001).

DIETHYLHEKSILPHTHALAT (DEHP) – ubija leukemične ćelije i to u vrlo visokom procentu – koncentracije koje uništavaju 75-85% tumorskih – ne remete rast i deobu zdravih ćelija (Lee KH et al., Aug 2000); mehanizam delovanja je isti kao kod prethodno pomenute komponente – indukuje programiranu ćelijsku smrt koja rezultira potpunim raspadom genetskog materijala ćelije; smatra se antileukemičnim lekom budućnosti.

Rezultati istraživanja vezani za komponente sa antialergijskim dejstvom

ALPROGEN – glikoprotein izolovan iz Aloe Vera gela; na više nivoa onemogućava realizaciju alergijske reakcije: najpre, mehanički sprečava vezivanje alergena za ćeliju što bi uslovilo pražnjenje granula sa histaminom i sintezu leukotrijena koji, zajedno, predstavljaju medijatore alergijske reakcije; dalje, na unutar ćelijskom nivou višestruko remeti prenos signala koji bi uslovio prethodno pomenute procese (Ro JY et al., Jan, 2000).

Navedeni podaci samo su jedan deo rezultata do kojih je nauka došla ispitujući efekte biljke Aloe Vera. Nizom naučnih radova potvrđena su i njena regenerativna svojstva i izolovane su neke komponente koje su za to zaslužne. Brojne su i publikacije vezane za njeno UV-protektivno dejstvo.

Egzaktna osnova u tumačenju lekovitih dejstava Aloe Vere učiniće naš pristup ozbiljnijim i temeljnijim i učrstiti nas u uverenju da se savremena i tradicionalna medicina nalaze na istoj strani, a njihova simbioza predstavlja najkraći put do uspešnog rešenja problema i dobrog zdravlja.